dani

Hladno. Baš. Tmurno.  Padao je prvi aprilski sneg. Srećem svaki dan neke ljude iz prošlosti, čak daleke prošlosti. Svi se žale, ništa im ne valja, a niko ne može da im pomogne. Često imam utisak da ovde uopšte više niko ne živi, da su mnogi samo prividno i prinudno tu, jer više nemaju gde da odu. Uvek sam se pitala da li je negde drugde bolje ? Kad si turista sve ti izgleda lepo. Lepše su zgrade, bulevari, lepši parkovi, cveće, osvetljenje, noću. O restoranima, prodavnicama, stanicama, prevozu da i ne govorim.  Da li je to realna slika, ne znam. Znam samo da su mnogi i negde tamo, nezadovoljni. Možda su samo umorniji od nas, pa se više ništa ne pitaju i ne razmišljaju, a možda  negde tamo stalno padaju aprilski snegovi,  nemaju koga da sretnu iz prošlosti, pa nemaju kome da se žale. Da im pomogne svakako nema ko.